Kao sto je već rečeno Takeda San Ryu Jutsu kao sistem borenja čine tri osnovne veštine sa svojim pratečim elementima, a to su:

     Aikijujutsu   svoje korene vuče jako davno u prošlost kada je kao praoblik stigao iz Kine širenjem kineske kulture i zen budizma.

       Prve škole Aikijujutsu-a bile su u sastavu zaokruženog sistema borbene obuke samuraja, gde su tehnike goloruke borbe koristili kada ostanu bez svog primarnog oružja : helebarde, koplja ili dugog maca - katane. Ovi sistemi su bili dostupni vrlo malom broju ljudi čije su se tajne prenosile sa kolena na koleno, u okviru članova porodice.

         Najpoznatija i najsavršenija od svih Jujutsu škola, koje se formirala posle dugog niza godina i koja se prva posle Meiđi reforme otvorila za javnost, bila je Daito škola čiji je osnivač bila porodica Aizu – Takeda. Ona se vekovima usavršavala pod budnim okriljem vladajuće klase Japana.Čovek koji je prvi počeo da je afirmiše izvan porodičnih krugova bio je 35. nasledniik Daito skole - Sokaku Takeda.

      Aikido  -Ideogrami kojima se piše reč aikido su "ai", "ki", i "do",  bi mogli da se prevedu kao: ai = harmonija, ki = energija, do = put , tj.  kao "Put harmonije energije" , ( ili sa energijom).
  Kao  vreme nastanka ove ipak moderne veštine, obično se uzima početak  XX veka u Japanu. Osnivač aikidoa je Morihej Uešiba  i on je posle izučavanja mnogih grubih i nasilnih borilačkih sistema (bu-đutsu), osetio potrebu da u svet borilačkih veština (bu-do), unese nešto novo, ne nasilno i humano.   Aikido se bazira na samoodbrambenim tehnikama, te je akcenat dat na pravovremenom uklapanju na protivnikov napad, gde se dinamičnim kružnim pokretima izbacuje iz ravnoteže i sistemom poluga protivnik onesposobljava za dalji napad.

        Ju Jutsu ili kako je neki nazivaju Yawara, je drevna japanska borilačka veština. Jedna od legendi koja govori o nastanku veštine jujutsu veže se za kasni XVI vek i za osnivača Shirobei Akiyamu, studenta medicine koji se školovao u Kini. Nikako nije mogao da shvati princip koji su ga učili stari majstori: POPUSTI DA BI POBEDIO.

On je prisustvovao jednom neobičnom događaju koji ga je naveo na razmišljanje i bio prvi korak u nastanku ove veštine. 
         Jednog zimskog dana Shirobei Akiyama je posmatrao kako se grane okolnog drveća lome pod težinom snežnog pokrivača, dok su se drvo i grane vrbe prilagodjavale snežnom nanosu ne pružajuci mu otpor. Na tom principu je zasnovao i veštinu kojoj je dao ime Ju Jutsu  (nezna veština ili prilagodljiva veština) a školu nazvao Škola vrbinog srca-Yoshin ryu.

     Ju Jutsu daje akcenat realnom borbenom primenom naučenih tehnika i  prelazima borbenih distanci. Koriste se razorne tehnike udaraca i odbrane na iste (duga i srednja distanca), bacanja (klinč) i tehnike imobilizacije I gušenja (parterna distanca). Akcenat je dat na sparinzima, kao načina da se što verodostojnije simulira realna borbe.

      Grappling kao sastavni deo Ju Jutsu-a daje akcenat na sportskom, turnirskom viđenju veštine, gde borbenost, spremnost i uvežbanost tehničkih detalja, kao i njihove primene dolazi do izražaja. Zastupljena su bacanja, čišćenja, obaranja i  segmenti parterne borbe :poluge i gušenja.

         Tanto Jutsu  ( nož ) i Hanbo Jutsu (kratka palica) -predstavlja vestinu borbe i odbrane od napada nozem I kratkom palicom. U okviru Takeda San Ryu Jutsu škole borenja za više učenička zvanja se obrđuju  tehnike odbrane od napada nozem I kratkom palicom ,a za majstorska zvanja I borba nožem i kratkom palicom. 

         Boken Dori (drveni mač) i Bo Dori (dugi štap)- su zasebne vestine borbe i odbrane od drvenog mača I drvenog stapa.Kroz poseban program kata- suburija i dogovorenih sparinga učenici,počev od majstorskih kandidata pa na više uče da ovladaju ovim oruzjima.Pored toga rade se I tehnike odbrane od napada mačem i dugim štapom.

      Ipak samo kao jedna celina ,uobličena u jedan program obuke škole borenja  sve  gore navedene veštine borenja sa i bez oružja čine jedinstven kompletan sistem borenja Takeda San Ryu Jutsu.